Награда АП Војводине „Михајло Пупин“, која се додељује 25. новембра, на Дан присаједињења Војводине Србији, који се свечано обележава, биће уручена проф. др Драгану Станићу, председнику Матице српске, одлучила је данас Комисија за доделу покрајинске награде и покрајинских признања.

Летопис Матице српске, настарији књижевни часопис који од 1824. до наших дана континуирано излази и сматра се једном од најдужих тековина српске културе, добио је ново уредништво које почиње свој мандат од почетка следеће године.

Награда „Теодор Павловић” за најбољу књигу Зорану Ђерићу и Награда „Теодор Павловић” за животно дело редитељу, ликовном критичару и теоретичару Ђорђу Кадијевићу уручене су у Банатском културном центру.

Критичари и есејисти су душевни путописци књига загледани у Вавилонску кулу написаних свезака.

Неко би их упоредио са географима који мапирају писце и потписане им наслове библиотечки укњижене којекуде. Неки би им дали упоредник сеизмографа у процепу затечене психе. Има и оних којима није страно да у есејисти виде манитог геолога у потрази за златом и археолога затеченог како испод насловне наслаге рашчлањује реченичне наносе. Сви ти маштари и фантасте могу бити у праву ако им бива јасно да критик и есејист, над прочитаном књигом, разјашњава пишчев снохват себи самом уз наменско сочињеније посвећено читаоцу.

БАКУ – Издавачка кућа Алаторан из Азербејџана објавила је књигу песама “Изгледам, дакле нисам” Ненада Шапоње. Књигу је на азербејџански језик превео Зауд Саттарли.

Дана 5. септембра 2020. од 18h одржана је годишња Скупштина Друштва новосадских књижевника у Малој сали Матице Српске. Председник Ненад Шапоња је говорио о раду, пројектима и пројектним активностима ДНК у овој и наредним годинама уз поштовање епидемиолошке ситуације. Примљени су нови чланови, редовни: Сунчица Радуловић Торбица, Игор Мировић и Никола Шанта. Почасни: Борис Лазић, Владимир Пиштало и Марио Лигуори.

БЕОГРАД: Награда “Меша Селимовић”, коју Компанија „Новости“ организује 32. пут, уручена је данас књижевнику Владимиру Пишталу за његово дело “Значење Џокера”.

Одвајкада је било и биће обичних, необичних, узорних песника…

– Чај – одговарам на питање шта ћу да попијем љубазној Рити, сапутници писца Саше Радоњића, у кућној посети. Њихов дом је попут оних музеја необичних, личних ствари, какве сам виђао у Прагу, Амстердаму, једном и у Београду, код уметника Драгана Папића. Аутићи, фигурице, кликери, сатови, гитаре… Све говори да Саша Радоњић није само писац. Или, јесте.