ПРОЧИТАЈ ВИШЕ

На новој манифестацији “Недеља новосадских писаца” коју је током протекле недеље у он лајн формату приредило Друштво новосадских књижевника, у сарадњи са Градском библиотеком у Новом Саду, јуче је представљена и последња, пета књига објављена у издању овог Друштва.

Селимир Радуловић се издваја међу нашим актуелним критичарима тиме што пише о књигама аутора које својом појавом представљају датум у нашој актуалном књижевном стваралаштву, о ауторима који су и сами датум у истој, посвећујући им текст који и сам такво обележје завређује и остварује, сматра жири (Срба Игњатовић, Зоран Хр. Радисављевић и Душан Стојковић, председник) који је донео одлуку да  награда „Милан Богдановић“ за најбољу књижевну критику 2020. буде додељена Селимиру Радуловићу за текст: „Српски национални и културолошки приручник“ (о књизи Истрага предака Ивана Негришорца), објављен у недељнику Печат, бр. 607, 21. фебруара 2020.

ПРОЧИТАЈ ВИШЕ

Награда „Књажевачко златно руно“, коју у оквиру Манифестације дечјег стваралаштва „Чаробне полице Биби Сликовчице“ додељује Народна библиотека “Његош” за допринос стваралаштву за децу и разиграном детињству, 2020. године припала је књижевнику Попу Д. Ђурђеву.

Поп Д. Ђурђев сарадник је књажевачке библиотеке од 2014. године. На Манифестацији дечјег стваралаштва „Чаробне полице Биби Сликовчице“ присутан је од њеног оснивања 2016, а од 2018. руководи Бибиним чаробним атељеом у ком подучава и инспирише средњошколце на стварање визуелне поезије.

Поред вишегодишње сарадње, писца за децу Попа Д. Ђурђева и књажевачке библиотекаре повезује заједничка идеја, свеприсутна на “Чаробним полицама” и у књажевачкој библиотеци – „да свет деци буде бољи“.
Народна библиотека „Његош“

Док га је Страјвер испраћао са свећом до ходника како би му осветлио степенице, хладно јутро поче да провирује кроз прљава окна.

Из издавачке радионице Друштва новосадских књижевника изашла је антологија „Песници Новог Сада” др Зорана Ђерића.У овој јединственој поетској панорами заступљено је више од стотину песника који су рођени у највећој пречанској вароши, у њој се школовали, овде радили и стварали или је Нови Сад био њихово последње уточиште. Антологију отварају класици попут Јована Јовановића Змаја, Лазе Костића и Стефана Стефановића, а завесу спушта најмлађа поетеса у овом избору, Милена Кулић, док су унутар ових оквира нека од најзначајнијих имена домаће књижевности, попут Иве Андрића, Милоша Црњанског, Анице Савић Ребац, Жарка Васиљевића,  Данила Киша, Васка Попе, Александра Тишме, Мирослава Антића, Ференца Фехера, Миодрага Павловића, Јудите Шалго, Флорике Штефан, Војислава Деспотова, Вујице Решина Туцића, Васка Попе, Стевана Раичковића… Нису, наравно, изостала ни савремени песнички гласови које предводе Гордана Ђилас, Селимир Радуловић, Иван Негришорац, Ненад Шапоња, Ђорђо Сладоје…        

Нови, новембарски број Летописа Матице српске отвара стална рубрика „Поезија и проза” у којој су објављени прилози: Владимира Конечног, Ненада Шапоње, Владанке Цветковић, Јелене Маринков и Адама Загајевског.

Нова књига истакнутог песника, есејисте и антологичара Селимира Радуловића, насловљена “О дукату с ликом старца” објављена је у издавачкој кући “Лагуна”. Богатство те збирке песама, истиче у предговору књиге Владимир Вукашиновић, лежи у томе што проговара о аутентичном хришћанском духовном искуству.