БЕОГРАД: Новосадски књижевник, издавач и психијатар Ненад Шапоња каже да иако се у животу бавио неколицином занимања себе доживљава најпре као књижевника, тачније песника.

Поводом њеног првог романа “Дара из Јасеновца” који је објављен у издању издавачке куће “Вукотић медиа”, гошћа Културног дневника је Наташа Дракулић, сценаристкиња и књижевница.

У организацији Друштва новосадских књижевника од 23. до 27.августа одржаће се манифестација Недеља новосадских писаца, током које ће у Дунавској библиотеци на Штранду бити приређено пет тематских књижевних вечери

Мада није замишљен као антологија, већ као песничка презентација чланова Друштва новосадских књижевника, Алманах поезије Друштва новосадских књижевника 2020 чини се као песничка репрезентација, не само песника из Новог Сада, него и савременог песништва уопште.

Издавачка кућа „Мали Немо“ из Панчева објавила је, у библиотеци „Мала академија“, студију „Камерни простори у прози Милоша Црњанског“ др Настасје Писарев.

Издавачка кућа “Агора” покренула је нову библиотеку под називом „33“, која ће младим ауторима до 33 године “отворити врата за књижевни афирмитет и промовисати квалитетно савремено стваралаштво у домену поезије, прозе и есејистике”.

Дисову награду за 2021. годину за песнички опус добио је Стеван Тонтић, саопштила је данас градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ у Чачку.

Књига прича Час госдподњи Ђезеа Бордаша, у изванредном преводу са мађарског самог аутора, уз помоћ Арпада Вицка, Ота Хорвата, Кристине Миливојевић, Марије Фирањи и Владимира Попина, појавила се недавно у издању Агоре.

Новом књигом дугог и интригантног наслова „Сентиментално васпитање јунака романа“ Ђорђе Писарев (1957), запажени писац средње генерације, један од ретких овдашњих аутора који су остали доследни постмодернистичком светоназору, начинио је још један одважан корак у правцу исписивања сопствене самосвојне дефиниције места писане речи у тоталитету материјалног и духовног света.

НОВИ САД: За који месец улазимо у другу годину живота у пандемији вируса „Корона-19“. Било би баш депресивно набрајати све што нам се лоше дешавало. За разлику од медицине, која сабира болесне и умрле, у издаваштву су то броји пропуштеним шансама – од отказаних, каткад и заувек, сусрета са писцима, прескочених сајмова књига, па до самих необјављених књига.