На Међународном сајму књига у Новом Саду је у фокусу била издавачка делатност Српског народног позоришта, са посебним акцентом на Енциклопедији СНП-а, чији је први том, пуних пола века од формирања првог редакцијског одбора, коначно изашао из штампе.
Како је, наиме, подсетио др Зоран Ђерић, заменик управника нашег најстаријег професионалног театра, та прва редакција оформљена је 1972, а чинили су је Душан Поповић, као главни и одговорни уредник, проф. др Божидар Ковачек, који је био носилац научноистраживачког пројекта, уредници Милош Хаyић, Лука Дотлић и Влада Поповић, те мр Мирослав Радоњић, као секретар редакције.
– Та прва редакција конципирала је ово значајно издање, сачинила азбучник и уз помоћ стотинак сарадника отпочела обраду енциклопедијских јединица. Нажалост, ови послови су почетком деведесетих година прошлог века обустављени, да би у поводу обележавања 150. годишњице театра био учињен покушај да се рад на Енциклопедији настави и приведе крају.
Тада су постављени и одређени компромисни оквири, како би посао напокон био окончан, па је тако јединицама обухваћен репертоар до 1986, а ова је године гранична и за особе, односно чланове СНП-а и ауторе извођене на његовој сцени, с тим да се, наравно, њихове биографије редовно ажурирају до данашњих дана – појаснио је др Ђерић.
Осим биографских чињеница о глумцима, певачима, балетским играчима, музичарима, редитељима, кореографима, диригентима, драматурзима, сценографима, костимографима, члановима управе и техничког особља најстаријег професионалног театра у Срба…
Енциклопедија садржи и податке о историчарима позоришта и критичарима који су писали о СНП, затим добротворима и другим људима и институцијама који су утицали на рад театра, а ту су, наравно, и детаљи о свим представама изведеним у посматраном периоду, дакле од 1861. до 1986. И тако је најзад, након пуних пола века, захваљујући и финансијској подршци Покрајине, Министарства културе и Фондације „Нови Сад – Европска престоница културе”, из штампе изашао први тим Енциклопедије, који обухвата одреднице од А до И, ускоро ће бити објављен и други, док би трећи требало да се појави до краја године.
Када је реч о другим издањима СНП-а, Ђерић је подсетио на то да обновљено „Позориште”, настарији часопис посвећен театару у нас, чији је први број објављен још 1871. године. У својој актуелној фази лист излази два пута годишње и први број за 2022. појавиће се 28. марта, на Дан СНП-а. Обновљене су такође и неке едиције, попут „Из историје позоришта”, унутар које су публиковане књиге „Живот, књижевно и позоришно дело Анастасија Николића” Иване Илић Киш, као и рукопис Марка Малетина „Сутон војвођанске позоришне традиције”, који је на објављивање чекао још од почетка шездесетих година прошлог века.
Иначе, је уручена и Награда „Сава Шумановић”, најзначајније признање Међународне изложбе уметности „Арт експо”, и то Стевану Којићу, редовном професору на Катедри за нове ликовне медије Академије уметности у Новом Саду и на Факултету ликовних умјетности на Цетињу.
Признање је лауреату уручено у Аули Новосадског сајма, у амбијенту поставке „Секвенце из војвођанске уметности 20. века”, носеће изложбе приредбе „Арт експо” на којој су представљена дела великих новосадских аутора – Јована Солдатовића, Јожефа Ача и Бошка Петровића. Жири, који су творили Сава Степанов, Весна Латиновић и Славица Жарковић, водио се, како је образложено, чињеницом да је Којић један од најзапаженијих уметника средње генерације у чијем је фокусу компјутерско-технолошка уметност, те да његова остварења „на узбудљив и култивисан начин дефинишу јасне естетске и етичке потенцијале” ове уметности.
„Стеван Којић све своје садржинске, визуелно-обликовне и поетске намере дефинише одиста персонализованим естетским системом, који његову стваралачку мисао чини компактном, разложном и читаивом.
Због тога Којићев вишегодишњи вциклус мултимедијалних остварења, прецизно насловљен као Самоодрживи системи апсурда, у ери глобалне медијализације, компјутеризације и ране роботике, прецизно разоткрива дух и карактер заланчаног односа појединац-друштво-технологија-природа”, појашњава жири у свом образложењу, уз напомену да Којићева високотехнолошка уметност никада нема карактеристику некаквог утопистичког пројекта, него се ради о својеврсној потврди стварности, потпуно прживљене и проверене гестом којим он као аутор „препознаје, критички анализира, филозофира и разоткрива суштинске манифестације света и времена у коме живимо”.
М. Стајић
