Три пута сам на важним догађајима читао своје необјављене песме. Присутни песници су ћутањем то, верујем, одобравали, а осталима није било право, каже Игор Мировић.

Председник Владе Војводине Игор Мировић објавио је нову збиру поезије “Светло у светионику” у издању “Лагуне” која садржи изабране песме из претходне три збирке и нове које се граде на циклусу “Светионици” из збирке “Повратак у логос”.

– Песме из тог дела нове збирке јесу својеврсни разговор са значајним личностима из Војводине старе, како је то у једној својој песми назначио Вељко Петровић, и са најзначајнијим личностима из наше историје. “Светло у светионику” је још дубљи повратак узорима и покушај да их оживим у себи и другима и скренем пажњу на то да, без осврта у назад, пут у напред може бити несигуран. И Матија Бећковић нас је недавно упозорио на ту голу истину – рекао је Мировић у интервјуу за “Блиц”.

За разлику од претходних књига на које је јавност морала да чека годинама, сада сте објавили “Светло у светионику” само две године након “Повратка у логос”. Да ли сте сада имали више инспирације па је “убрзао” процес писања и одакле црпите инспирацију?

– Песник и инспирација су увек оригинална и необјашњива појава. И мени је својим гвозденим стегама помогла госпођа корона – донела ми је осаму тако потребну за стварање. Нажалост, многи нису преживели њен откос.

Какво је светло у вашем светионику и кога оно обасјава?

– Светло у мом светионику није савршено и зато трагам за његовим извором и смислом. Личности о којима пишем и са којима разговарам већ су прошле тај пут и то, неретко, жртвујући се. Данас је довољно и уколико само поновимо у себи да нисмо достојни и да нисмо савршени као што мислимо.

На шта насловом “Светло у светионику” алудирате и шта сте њиме хтели да поручите читаоцима да узму баш вашу књигу у руке?

– Читаоце усмеравам на размишљање о себи и на трагање за узорима. Свет се убрзано мења. Конац којим је планета везана за уобичајени поредак пара се пред нашим очима. Нећемо опстати без борбе.

Од, на неки начин, интимизиране исповести у књизи „Кремен пламен“, и неког бунтовничког израза, дошли сте до „Повратка у логос“ и историјских личности које сада оживљавате у својим песмама. Да ли су и они део неке ваше интиме па сте одлучили да их овековечите кроз песме?

– Живот без предања и без прожимања између прошлости и садашњости не води никуда. Чврсто верујем у симболе које те личности носе у себи. Они су заправо део интиме свих нас, а ја их препознајем и откривам према сопственом доживљају.

Већина ликова којима се бавите били су политичари. Да ли у њима видите део себе и колико је тешко такве људе лирски представити?

– Употребили сте грубу ововремену одредницу за историјске личности које су биле кудикамо свестраније и храбрије од велике већине данашњих, како кажете, политичара. Добро је знати да нам корени нису тако прљави.

Део ваших песама има и националну ноту јер сте „певали“ о најзначајнијим личностима из историје Срба у Војводини. Које су то личности и да ли постоји неко за чији лик и дело сте посебно везани?

– Јаша Томић је успео оно што Милетић није – да дочека и мудро припреми уједињење. Милица Јаше Томића је чврсти беочуг који их повезује. Три песме о њима могле би бити једна песма о Војводини.

Једном приликом сте рекли да су вам стихови били првобитни, али и даље омиљени начин изражавања. Да ли је то и даље тако?

– Сигурнији сам у стиху него у паролама и политичким хвалоспевима, којих се клоним јер су у зони лицемерја. Зна се ко ради и ко пева за људе, а ко за туђи или свој интерес, свеједно.

У политици, чији сте део, тешко стихови могу бити начин изражавања. Како успевате да одржите баланс између политичара и песника и да ли вам се током политичких говора некада „отео“ и по који стих?

– Три пута сам на важним догађајима читао своје необјављене песме. Присутни песници су ћутањем то, верујем, одобравали, а осталима није било право. Тешко се пробијам.

Да ли већ постоји идеја за неким новим делом и, будући да је ваша поезија непредвидива, чиме ћете се у будућности у својим песмама бавити?

– Већ сам одлутао у урбану бару и прљаву свакодневицу. Биће то велики изазов јер перверзност тренутка у којем живимо привлачи ме и позива на обрачун.

Да ли у неколико стихова, ваших или туђих, можете да опевате тренутно стање у нашој држави?

– Стих из песме “Питања”, посвећене Валтазару Богишићу, трага за правдом које ни данас нема у свету ни код нас: Пристати на патњу сувих грана/Без укуса јабуке на уснама/Успавана правда или буновни сатана/Црвени, плави камелеони надиру/Како се одупрети.

Игор Мировић објавио је четири књиге поезије – “Небо над Византијом” (1994) у издању “Књижевне заједнице Новог Сада“, „Кремен пламен” (2004) и “Повратак у логос“ (2020) у издању “Прометеја” и “Светло у светионику” (2022) у издању “Лагуне”. Заступљен је у антологијама „Српски север“ др Драшка Ређепа, “Пелуд света” Пере Зупца и “Песници Новог Сада” др Зорана Ђерића. Песме су му превођене на румунски, мађарски, словачки и македонски језик.

Књигу “Светло у светионику” можете пронаћи од данас у свим Делфи књижарама, Лагуниним клубовима читалаца, онлајн књижари делфи.рс, као и на сајту лагуна.рс, а биће представљена вечерас од 19 сати у Библиотеци града Београда у Одељењу уметности. Поред Игора Мировића о књизи ће говорити Матија Бећковић, Иван Негришорац и Селимир Радуловић који су уједно и аутори предговора и поговора.