Вести

ОТВОРЕН НОВОСАДСКИ САЈАМ КЊИГА Мировић: Књижевност понајбољи представник душе нашег народа, Ђурић: Њено величанство Књига нас је готово свему научила

20. јуна 2024. • By

Песник Игор Мировић отворио је Сајам књига, који је у Хали 1 Новосадског сајма окупио око 60 излагача из земље и иностранства.

Почевши своје слово стиховима из песме „О књигама” Пере Зупца, омажу свима којима је књига у срцу, председник Покрајинске владе истакао да у данашње време посебну захвалност дугујемо издавачима. Називајући их „модерним витезовима борбе против дигитализма и старлетизма”, Мировић је истакао да они, упркос свему, истрајавају на томе да објављују књиге и да на тај начин помажу ствараоцима да њихова писана реч дође до читалаца.

“Књижевност као једна врста преноса искустава до читаоца и поезија или лирика као најтананија грана књижевности биће на Сајму књига представљени, верујем, као понајбољи представници душе нашег народа. И све то што ће посетиоци видети у књигама на овом сајму треба да буде део мисије подстицања на размишљање и буђење оног најлепшег у нама”, поручио је Мировић, који је потом на Лагунином штанду промовисао и своју нову збирку поезије „У лавиринту”, а први потписани примерак поклонио је новосадском градоначелнику Милану Ђурићу.

Посетиоце на овогодишњем Сајму књига, који први пут организује кућа Инд Медија Паблишинг, очекују премијерна издања, бројне промоције и специјална сајамска снижења – код појединих издавача и до 70 процената. Најављена су и бројни гости, међу којима су актуелни лауреат НИН-ове награде Стево Грабовац, добитник Награде „Тодор Манојловић” Фрањо Петриновић…

с
Фото: Ф. Бакић

И ове године ће веома запажен наступ имати Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама који је фокус усмерио ка обележавању два велика јубилеја – двеста година од рођења Бранка Радичевића, и два века Летописа Матице српске, најстаријег књижевног часописа на свету континуираног трајања, који излази од 1824. године.

с
Фото: Ф. Бакић

Градоначелник Новог Сада Ћурић: Читајте да бисте знали

На отварању Сајма књига говорио је и новосадски градоначелник Милан Ђурић, подсећајући на то да нас је “његово величанство Књига” научило готово свему што знамо. “Мудрост нам говори да је у почетку свега била реч. Записана, она се преображавала у књиге. Спознајом и читањем, речју записаном хранили смо се од сурових ветрова који су по нама шибали у целој нашој историји. Мирослављево јеванђеље из 12. века, Номоканон Светог Саве из 13,  Душанов законик из 14, у Цетињском манастиру се на српскословенском књиге штампају још од 15. века… И, као и у прошлости, тако је и данас од изузетног је значаја улога издавача, јер од квалитета њиховог избора зависи и какве ћемо вредности усвајати”, рекао је Ђурић, поручивши младима да “читају – да би знали”.


Акценат је такође стављен и на издавачку делатност институција културе чији је оснивач или суоснивач Покраинска влада, од Српског народног позоришта, чија ће издања бити представљена данас у подне, преко Културног центра Војводине „Милош Црњански“, Архива Војводине,  Покрајинског завода за заштиту споменика културе, Музеја савремене уметности Војводине… до издања  завода за културу националних заједница. А међу приватним издавачима који су за Сајам књига припремили низ одличних нових наслова су и Прометеј, Академска књига, Банатски културни центар,  Мали Немо…

с
Фото: Ф. Бакић

Мировићева пета књига поезије

„У лавиринту”, књига која је управо данас изашла под окриљем Лагуне,  пета је збирка песама Игора Мировића. Прву, “Небо над Византијом”, објавила је 1994. Књижевна заједница Новог Сада, а потом су уследиле “Кремен пламен” (Прометеј, 2004) и “Повратак у Логос” (Прометеј, 2020),  те „Светло у светионику” (Лагуна, 2022), где су, уз изабран песме из његових претходних књига,  уврштене и нове.

Представљајући књигу „У лавиринту”, Мировић је навео да она, између осталог, говори о савременим проблемима, о лажним идолима, о изазовима са којима се суочава Европа, о великом светском лицемерству на Блиском истоку у Гази, и многим другим актуелним темама. „У лавиринту”, иначе, почиње истоименом пролошком песмом, а завршава се епилошком „Траг“, док су између циклуси „Кључаоница“, „У храму антиствараоца“, „Сивило“, „Просејање“ и „Посветнице“, где су стихови посвећени Николају Бурђајеву, Сергеју Јесењину, Владиславу Петковићу Дису, Танасију Младеновићу, Драшку Ређепу, Драгошу Калајићу и Селимиру Радуловићу.

М. Стајић