Председник ДНК од оснивања 2018
БИОБИБЛИОГРАФИЈА
Рођен је 1956. године у Новом Саду, где се и школовао. Дипломирао је на Филозофском факултету (1980. године, група за југословенске књижевности и српскохрватски језик), магистрирао (1986) и докторирао (1996) на истом факултету (ментор му је био академик Милорад Павић). Ради на Филозофском факултету у Новом Саду као редовни професор на Одсеку за српску књижевност: предаје Српску књижевност 19. века и Креативно писање, а на докторским студијама Културу постмодернизма. Од школске 2003/4. до школске 2006/7. био је руководилац је магистарских студија на Одсеку за српску књижевност.У оквиру докторских студија ангажован је као предавач или ментор на домаћим и страним универзитетима (Београд, Ниш, Никшић, Љубљана, Загреб, Лисабон, Бордо, Венеција, Краков, Сегедин, Мелбурн).
Пише прозу, књижевнокритичке и књижевноисторијске радове. Његова научна истраживања усмерена су пре свега ка фантастичкој књижевности, еротским и језичко-експерименталним слојевима у српској традицији, теорији рецепције, постмодернизму, као и ка компаративистици. Приређивао је за штампу текстове српских писаца 18, 19. и 20. века. Током деведесетих година уређивао је часопис за светску књижевност «Писмо» и «Свети Дунав» – магазин посвећен средњоевропској култури. Уређивао је «Библиотеку српске фантастике» (ИЦ „Соларис“) и едицију «Новосадски манускрипт» (издавач Градска библиотека Новог Сада),које је покренуо и конципирао. Неколико година био је члан уредништва антологијске библиотеке „Десет векова српске књижевности“ код Издавачког центра Матице српске; члан жирија Бранкове награде Матице српске био је од 1987. до 2004 ( и његов председник од 1992. године). Оснивач међународног књижевног фестивала „Прозефест“ (у Новом Саду, 2007.године) и награде „Милован Видаковић“ ( 2008) која се на њему додељује за животно дело. Био је председник Управног одбора Градске библиотеке у Новом Саду (2005-2008), члан Управног одбора Српског књижевног друштва (2010-2012) и члан Управног одбора Матице српске (2008-2015), а председник Управног одбора Стеријиног позорја 2012-2017.
Говори, немачки, енглески и руски језик.
Поред бројних текстова у домаћој и страној периодици, објавио је следеће књиге: Истраживање Савршенства (роман), Београд 1983; Граждански еротикон (антологија), Ниш 1987; Корени модерне српске фантастике (студија), Нови Сад 1988; Колачи, Обмане, Нонсенси (приче), Београд 1989; Шта то беше млада српска проза? (есеји и критике), Београд 1990; Причке (проза), Београд 1994; Нова (постмодерна) српска фантастика (антологија), Београд 1994; Кодер: историја једне рецепције (студија), Београд 1997; Повести различне: лирске, епске, но највише неизрециве (приче), Нови Сад 1997; Глосолалија (изабране и нове приче), Нови Сад 2001; Ново читање традиције (књижевноисторијски огледи), Нови Сад 2002.;Нови Сад-земљи рај (хрестоматија,у коауторству са Л. Мустеданагић ),Панчево 2003; Нови Сад-земљи рај I-II (хрестоматија, у коауторству са Л. Мустеданагић), Панчево 2004; Антологија сербској постмодерној фантастики (на украјинском), Лавов, 2004, Постмодерна српска фантастика (антологија), Нови Сад 2004:Граждански еротикон (антологија-друго, допуњено и илустровано издање), Нови Сад 2005; Ремек-делца (приче), Београд 2005, Ерос и По(р)нос (есеји, прикази, мистификације), Београд 2006, Историја као Апокриф (роман), Нови Сад 2008, Апокрифна историја српске (пост)модерне (есеји), Београд 2008, Порно-литургија Архиепископа Саве (приче), Нови Сад-Зрењанин 2010, Итика Јерополитика@VUK (роман), Нови Сад 2014.
ДАМЈАНОВ: СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ ИСКОСА (изабрани књижевноисторијски и књижевнокритички радови), књига 1-5, „Службени гласник“, Београд 2011-2012:
Књига 1: ВРТОВИ НЕСТВАРНОГ (огледи о српској фантастици)
Књига 2: ВЕЛИКИ КОД: ЂОРЂЕ МАРКОВИЋ КОДЕР (студија и есеји)
Књига 3: СРПСКИ ЕРОТИКОН (еротографија у српској књижевности)
Књига 4: НОВА ЧИТАЊА ТРАДИЦИЈЕ 1-3 (књижевноисторијски огледи)
Књига 5: ШТА ТО БЕШЕ СРПСКА ПОСТМОДЕРНА? (есеји и критике)
Од 2018. године у новосадској „Агори“ почиње да излази едиција ДАМЈАНОВ:ИСКОНИ БЕ СЛОВО (изабрана проза Саве Дамјанова у пет књига).
Његови текстови превођени су на енглески, француски, немачки, руски, пољски, чешки, мађарски, словачки, русински, украјински, бугарски, словеначки и македонски језик. Заступљен је у антологијама савремене српске прозе. У зимском семестру 2001/2002. предавао је на катедри за славистику Универзитета у Тибингену (Немачка); држао је предавања и на Универзитетима у Регенсбургу, Фрајбургу, Берлину, Халеу, Триру, Гетингену, Бону, Торину, Венецији, Кракову, Вроцлаву, Варшави, Гдањску, Лођу, Ополу, Сосновјецу, Великом Трнову, Љубљани, Загребу,Цетињу,Скопљу, Будимпешти, Кијеву и Лавову. Учесник је многих међународних књижевних и научних симпозијума у земљи и иностранству.
За своја књижевна и књижевноисторијска дела до сада је примио «Бранкову награду», награду «Захарије Орфелин», Надграду СИЗ-а културе Војводине за оригинални домет у књижевној историографији, Награду за најбољу прозну књигу године(1994) Друштва књижевника Војводине, те награде «Лаза Костић», „Госпођин вир“, „Сретен Марић“, „Тодор Манојловић“ и „Арт анима“. Његова .Антологија српске постмодерне фантастике проглашена је 2004. године за најбољу страну књигу у Украјини. Библиографија приказа или есеја о његовим књигама, као и интервјуа у домаћим и страним часописима броји више од две стотине јединица.