Na jednom predavanju hispanoameričke književnosti, kada smo tumačili poeziju Gabrijele Mistral, uvidela sam nezanemarljive sličnosti u liku i delu čileanske pesnikinje sa Desankom Maksimović i poželela da priredim panel na tu temu. Međutim, da bih ostvarila ovu zamisao, bila mi je potrebna pomoć iskusnijih znalaca, te sam tako zatražila pomoć od dve aposlutne zvezde hispanistike koje su mi odmah pritekle u pomoć: već intervjuisane Silvije Monros i profesorke sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Bojane Kovačević Petrović.

Za Selimira Radulovića, pesnika, esejistu, antologičara, upravnika Biblioteke Matice srpske, u profesionalnom smislu 2019. bila je izuzetna. Njegova knjiga „Dvanaest” u uzdanju Zavoda za udžbenike, ovenčana je nagradama Laza Kostić i Stevan Pešić, predsednik Srbije mu je uručio Sretenjski orden, dok mu je Sveti Sinod SPC dodelio Orden Svetog Despota Stefana Lazarevića.

Pod okriljem Kulturnog centra Novog Sada pre nekoliko dana izašla je knjiga „Udaljeni bubnjevi” Vladimira Kopicla. Petnaesta je to poetska zbirka ovog priznatog srpskog književnika, esejiste, prevodioca, pozorišnog i filmskog kritičara, jednog od pionira konceptualne umetnosti u nas.

„Tu, opušten i pribran na tim još živim zracima kojima uvek je potrebno da dopru, nađu odraz, da se naprosto odbiju, ili dobiju, od onog što ih upije, dodatnu boju, tup sjaj, ponekad uobličenje, bilo šta da se deli dok ovo leto traje a ono leto prestaje”, stihovi su iz pesme „Jun” Vladimira Kopicla, središne u „Potemkinovom kalendaru”, ciklusa koji uz pevanja „Obostrano”, „Mačka”, „Valcer” i „Tri polumolitve + gratis” tvori zbirku „Udaljeni bubnjevi”, upravo objavljenu pod okriljem izdavačke radionice Kulturnog centra Novog Sada.

Igor Mirović pamti koliko i čitav jedan naraštaj takozvanog prelaznog vremena. Njegova pesma ne grmi patetično i rasipnički rečito, ali stoga grdi sudbine naših ograničenja, naše nedovoljne smelosti, naše tragične inferiornosti.