RAZGOVOR NEDELJE: DRAGAN STANIĆ, predsednik Matice srpske

U nasilnom procesu globalizacije sve postaje dopušteno

Jedan od najznačajnijih savremenih novosadskih pisaca Đorđe Pisarev oglasio se u smiraj odlazeće godine sa dve prozne knjige – „O stanovnicima biblioteke” i „Na Mesečevom mostu”, obe objavljene pod okriljem „Agore”.

DA je u vremenu modernizma i postmodernizma, pa i u vremenu tranzicije i suočenja sa izazovima globalizma, opstanak svake društvene zajednice i nacionalne kulture moguć pre svega kao oblik najviše kreacije do koje dolazi takva zajednica, to je postavka koja ne bi trebalo da izaziva velike nedoumice.

Iz izdavačke radionice beogradske „Lagune” izašla je jedanaesta pesnička knjiga novosadskog poete, esejiste, antologičara, upravnika Biblioteke Matice srpske Selimira Radulovića „U carstvu vrtova arameijskih”.

Tri puta sam na važnim događajima čitao svoje neobjavljene pesme. Prisutni pesnici su ćutanjem to, verujem, odobravali, a ostalima nije bilo pravo, kaže Igor Mirović.

„Leto. Kraj sedamdesetih. Dvoje mladih Jugoslovena, koji nisu baš zajedno ali nisu ni sasvim odvojeni, odlaze u austrijsku nju ejdž i eko komunu kako bi iskusili istinsku slobodu“, ove reči s korica knjige uvode nas u roman „Španska čizma“ novosadskog književnika Vladimira Kopicla, objavljenom prošle godine u izdanju „Lagune“, predstavljenom preksinoć na brodu „Cepelin“ u Novom Sadu.

U Arhivu Vojvodine u ponedeljak je predstavljena zbirka pesama „Svetlo u svetioniku“ Igora Mirovića, nedavno objavljena pod okriljem „Lagune”.

NOVI SAD: Đorđe Pisarev (1957) spada među retke savremene domaće pisce koji se odlikuju nemirnim, tragalačkim duhom (za razliku od mnoštva autora koji se kreću utabanim stazama sopstvenog opusa koji iznova variraju i ponavljaju).

U našim životima mnoštvo je privremenih prostora kroz čije detalje, u stvarima ili pejzažima, se spotičemo, ne bi li dokučili tajne koncentričnih krugova u čijim sumračnim lavirintima, a razvučeno usloženih sila u pletivu, bi se mogli snaći.

Ma koliko ćutanje bilo po tišini široko, duboko i visoko, ta trougaona geometrija tihanosti konfetno se mrvi pod pritiskom klasičnih papirnih novina i tomovima koričenih knjiga.