Један од најзначајнијих савремених новосадских писаца Ђорђе Писарев огласио се у смирај одлазеће године са две прозне књиге – „О становницима библиотеке” и „На Месечевом мосту”, обе објављене под окриљем „Агоре”.

ДА је у времену модернизма и постмодернизма, па и у времену транзиције и суочења са изазовима глобализма, опстанак сваке друштвене заједнице и националне културе могућ пре свега као облик највише креације до које долази таква заједница, то је поставка која не би требало да изазива велике недоумице.

Из издавачке радионице београдске „Лагуне” изашла је једанаеста песничка књига новосадског поете, есејисте, антологичара, управника Библиотеке Матице српске Селимира Радуловића „У царству вртова арамеијских”.

Три пута сам на важним догађајима читао своје необјављене песме. Присутни песници су ћутањем то, верујем, одобравали, а осталима није било право, каже Игор Мировић.

„Лето. Крај седамдесетих. Двоје младих Југословена, који нису баш заједно али нису ни сасвим одвојени, одлазе у аустријску њу ejџ и еко комуну како би искусили истинску слободу“, ове речи с корица књиге уводе нас у роман „Шпанска чизма“ новосадског књижевника Владимира Копицла, објављеном прошле године у издању „Лагуне“, представљеном прексиноћ на броду „Цепелин“ у Новом Саду.

У Архиву Војводине у понедељак је представљена збирка песама „Светло у светионику“ Игора Мировића, недавно објављена под окриљем „Лагуне”.

НОВИ САД: Ђорђе Писарев (1957) спада међу ретке савремене домаће писце који се одликују немирним, трагалачким духом (за разлику од мноштва аутора који се крећу утабаним стазама сопственог опуса који изнова варирају и понављају).

У нашим животима мноштво је привремених простора кроз чије детаље, у стварима или пејзажима, се спотичемо, не би ли докучили тајне концентричних кругова у чијим сумрачним лавиринтима, а развучено усложених сила у плетиву, би се могли снаћи.

Ма колико ћутање било по тишини широко, дубоко и високо, та троугаона геометрија тиханости конфетно се мрви под притиском класичних папирних новина и томовима коричених књига.

На Међународном сајму књига у Новом Саду  је у фокусу била издавачка делатност Српског народног позоришта, са посебним акцентом на Енциклопедији СНП-а, чији је први том, пуних пола века од формирања првог редакцијског одбора, коначно изашао из штампе.