Вести

Књижевно вече ПОД МАСКАМА И БЕЗ ПУБЛИКЕ: Одржана промција књиге “Значење џокера” Владимира Пиштала

31. јула 2020. • By

У овом нашем послу најинтересантнији су, изузев писања и читања када је човек насамо са књигом, управо сусрети са публиком, казао је Владимир Пиштало.

У склопу књижевног фестивала “Перпетуум мобиле НС”, на новосадском Рибарском острву одржана је промоција књиге “Значење џокера” (Агора) награђиваног писца Владимира Пиштала. Поред аутора, у разговору прошлог викенда су учествовали и Ненад Шапоња, директор ИК “Агора”, Ђезе Бордаш, књижевник, а програм је водио Станко Поповић, новинар и публициста. Услед забране јавног окупљања у условима пандемије Цовид 19, промоција је одржана без публике, а емитована је уживо на Јутјуб каналу “Путни дневник”.

У Новом Саду сам сада први пут у животу дао интервју са маском, а друго, откад је ова књига добила награду “Меша Селимовић”, ово је у ствари прво књижевно вече и промоција књиге после те награде – истакао је Владимир Пиштало. Због пандемије су све остале промоције отказане, иако, како сам аутор каже, “у овом нашем послу најинтересантније су, изузев писања и читања када је човек насамо са књигом, управо сусрети са публиком”.

Ми смо мислили, и то би нам била велика част, да ова књига буде представљена у два позоришта, у Народном позоришту у Београду и Српском народном позоришту у Новом Саду. И знате оно у животу кад се сваки човек запита зашто је нешто добро… па позориште може да прими 350 људи, а рецимо недавно сам требао да будем гост фестивала у Истанбулу и пре тога у Франкфурту па се ни један ни други нису одржали и био је исто овако лајв стриминг догађај са 5.000 људи који су се уредно пријавили да гледају и слушају промоцију. Значи, у овој ситуацији потенцијално можете досегнути до десет пута више људи. Не кажем да би то био мој први избор, али када се већ налазимо у оваквој ситуацији, онда размишљамо и о ономе што би могла да буде нека предност – истакао је Пиштало.

Књига “Значење џокера”, како је навео Ненад Шапоња, јесте посвећена смеху, ономе што јесте и ономе што се као смех представља.

Knjiga je izašla prošle godine u maju, a mi sada pred sobom imamo treće izdanje u kome smo objavili i mišljenja tridesetak kritičara koji su pročitali knjigu. Ova knjiga je pobudila takav interes zato što je drugačija, zato što je razotkrila tu žanrovsku pretencioznu besmislicu… Ona je i pripovedanje i proza i esej i poezija. Vlada stalno izmiče žanrovskoj kategorizaciji i iz knjige u knjigu piše drugačije. Najglobalnije rečeno, pošto on živi malo više od pola u Americi i malo manje od pola u Srbiji, knjiga se bavi čime drugim nego Srbijom i Amerikom, odnosno njihovim kulturnim, političkim, istorijskim fenomenima… I osim te bravuroznosti teksta i stila, uvek ima nekakva otkrića – kazao je Nenad Šaponja. Čitajući delove iz svoje knjige, Pištalo se osvrnuo i na jedan kulturni komentar u našoj zemlji, o kome je pisao u delu o istoriji reklame.

– Moja prababa Vasilija Vuković koja se udala za jednog zeničkog hotelijera bila je u krinolini, utegnuta kao osa, sa nekim ogromnim šeširom i njena sestra, koja se udala u selo Obalj, našle su se na nekom vašaru, a ova sa sela je imala one dukate oko glave. I tako se njih dve gledaju – a to je stvarno istorija naše zemlje, naše kulture – i ova joj kaže: “Na šta ličiš Vasilija?”, a ona joj odgovori: “Na šta ti ličiš?”… E otprilike taj sukob te dve sestre, to je možda komentar naše kulture koja i dalje traje. Ne traje baš u istim oblicima, ali svi to možemo prepoznati i u današnje vreme – ispričao je Pištalo.