Из „Лагунине” издавачке радионице управо је изашла нова песничка књига новосадског поете, есејисте, антологичара, управника Библиотеке Матице српске Селимира Радуловића „Запис на стубу, јерусалимском”.

„Када прочитамо песме из нове књиге Селимира Радуловића и њима придружимо стихове књига претходница, открива нам се да он не живи само у Новом Саду, него и у Нитријској пустињи, у Катунакији, на бреговима Јерусалима и међу древним корицама православне и подвижничке литературе.

Тамо где живи тамо се и храни оним што рађа у тим небеским вртовима. Та храна се потом не претвара само у крв, него и у стих”, слово је о „Запису на стубу, јерусалимском” његове светости патријарха српског Порфирија, који додаје да је Радуловић веран и предан Светитељима, а да му они заузврат дарују специфичну поетску форму, „ново и свештено слогомерје којим се суздржани и тврди језик старечника прелива у нешто другачију, али не мање истиниту, пјесан коју ваља научити”.

По оцени књижевне теоретичарке Јелене Марићевић Балаћ, „Запис на стубу, јерусалимском” је кохерентна и складно организована песничка књига, уоквирена „Пролошким” и „Епилошким сегментом”, између којих су циклуси „О цигли старца Порфирија”, „Брат старца Зосиме” и поема „То сам ја, Оче, мој”.

Дијалошка форма певања поетичка је константа поезије Селимира Радуловића и он је вишестепено семантизује, посебно кроз трансжанровску раван”, наводи Јелене Марићевић Балаћ. „Код Селимира Радуловића долази до дифузије управо оних жанрова, који су у нераскидивој спрези са Светим писмом, сакралношћу и религиозном компонентом (слово, плач, запис), па се критички аспекти сустичу у индивидуалном, колективном и, најпосле, глобалном преиспитивању на плану духовности и хуманости”.

Иначе, недавно је Радуловићу у Будви уручена Награда „Свети Стефан Штиљановић“ за 2023. годину. „Поезија Селимира Радуловића спада у сами врх савремене српске молитвене књижевности. Карактерише је изразита хришћанска оријентација, с наглашеним акцентом на библијске теме, светоотачко предање и православну богословску мисао у знаку исихазма и молитве, путем којих боготражитељ доживљава просветљење у виду искуства светог, како Мирча Елијаде дефинише религију.

Да не знамо ко је аутор, могли би да кажемо да је свештено лице. А она реч да је песник свештеник језика, показује нам се као упутство како да читамо овај молитвени, боготражитељски поетски текст“, наводи се у одлуци жирија, који су творили директорка Народне библиотеке Будва Мила Баљевић, књижевни критичар Желидраг Ниикчевић и председник Удружења издавача и књижара Црне Горе Радомир Уљаревић.

М. С.