Вести

ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА „ПОВРАТАК У ЛОГОС” ИГОРА МИРОВИЋА НА СЛОВАЧКОМ ЈЕЗИКУ Чудесни бездан неоткривених лепота (фото)

18. децембра 2023. • By

У Заводу за културу војвођанских Словака данас је промовисана песничка књига Игора Мировића „Повратак у Логос”, коју је на словачки превека Зденка Валент Белић.

Како истиче песник и књижевни критичар др Зоран Ђерић, „Повратак у Логос” сведочи о песниковој развојној линији, али и истиче његове највише и најубедљивије песничке домете „Мировићев Повратак у логос је, истовремено, и повратак самоме себи.

Суочавајући се са собом, са савременим човеком и савременим светом, како је то приметио Селимир Радуловић, Мировић је отворио, широм, двери покајања.

Фото: Дневник/Слободан Шушњевић

А да би покајање било делотворно, оно мора бити Логоско, како би водило не просто животу, већ вечном животу, лишено фантазија, охолости и самопрецењивања, окренуто ка Господу Богу, Господу Христу“, цитирао је ћерић.  Он истиче и чињеницу да су у књизи Повратак у логос доминантни мотиви Земља, Небо и Људи. А међу њима је низ историјских ликова: Ђурађ Црнојевић, владика Данило, патријарх Арсеније Чарнојевић, Доситеј Обрадовић, Змај, Светозар Милетић и низ других, којима се придружују у новим песмама: жупан Немања, Свети Сава, Милош Обилић, Краљевић Марко, Карађорђе, Свети Петар Цетињски, Његош, Бранко Радичевић, Ђура Јакшић, Лаза Костић, са којима песник ступа у дијалог.

„Поезија Игора Мировића препуна је симболизма, метафора. Позива се на догађаје из прошлости, али се загледа и у садашњост, њене духовне структуре”, истиче др Ђерић.

Фото: Дневник/Слободан Шушњевић

И по оцени преводиоца Зденке Валент белић, песничка збирка „Повратак у Логос” представља рефлексију путовања ка индивидуалном.

„Песник Мировић је стваралац који уз помоћ креације открива себе самог себи самом и показује колико потенцијалне људске снаге носи („Одржи у себи тинајући жар огња“, Велико решење), али и то какав неисцрпни понор влада у сваком од нас – чудесни бездан неоткривених лепота. Поезија у Повратку у Логос долази у позицију битне спознаје модерне епохе уз помоћ које изнова избија на светлост дана оно најинтимније и најдубље у човеку. Јер сусрет са светом нас нужно прља, умивати се можемо једино сопственим мислима”.  

М. С.