Књижевница, одговорна уредница часописа “Нови живот” и преводилац Зденка Валент Белић из Новог Сада се у својој докторској дисертацији, коју је одбранила крајем јуна, бавила темом слике Срба у словачкој књижевности и управо то ме је то подстакло да разговарам с њом у подкасту “Сторyтеллер”.

„Тема дисертације има шири наслов, а то је: Имаголошки подстицаји за савремену књижевну естетику – слика Срба у словачкој књижевности, каже Зденка Валент Белић и додаје:

“Мој задатак је био да сагледам српске мотиве, тј. слику Срба у словачкој књижевности од најстаријих текстова до савремене књижевности, и да истражим, анализирам и протумачим како словачки аутори (у Словачкој) виде Србе. Јер имагологија је научна дисциплина заснована на основној тези да не постоји апсолутно истинита слика. Свака слика другог, али и самог себе, заправо је конструкција.”

Зденка каже да то није био лак задатак, с обзиром на то да је истраживала шест векова – од 16. века – од најстаријих писаних текстова до данас.

Слика Срба у словачкој литератури

“Зденка, каква је слика Срба у словачкој књижевности и да ли се она мењала како су се векови мењали?”, знатижељно питам и одмах добијам одговор:

„И сама је била изненађена – а имагологија нам омогућава да то научно и потврдимо – да се слика како видимо друге током векова врло мало мења. Слика Срба, као што је то у путописима из 16. века, врло је слична или готово идентична слици која се појављује у данашњој књижевности.

То је уједно и потврда дуговечности симболичког размишљања. Оно што се у ствари променило јесу конотације. То је начин на који се слика тумачи, што је већ зависило од друштвено-политичких и других услова.

Зденка Валент Белић

Словаци углавном виде Србе као примитивније, вулгарније, агресивније, али физички спремне, смеле, борбене, неустрашиве.

Ако се ова слика негативно тумачи у најстаријим текстовима које су написали угарски аутори, онда у периоду романтизма, периоду националног препорода и покушаја да се стекне национална независност, ове особине добијају позитивне конотације – и под утицајем словенске узајамности – се та борбеност, неустрашивост, одлучност и понос високо оцењују позитивно. Такво тумачење слике остаје и у периоду класицизма, романтизма и реализма.

Већ крајем 20. века и 21. века, под утицајем друштвено-политичке ситуације, као резултат балканских ратова и придруживања Словачке ЕУ, ова слика, односно ове карактеристике, које спомињем, добијају негативне конотације. То је случај и данас “, каже Зденка.

Књижевност Словака у Војводини

“Књижевни живот Словака у Војводини, с обзиром да већ има проблем сам по себи, јер има све мање и мање аутора, треба подржати и мотивисати. Много година су кокурси Националног савета Словака служили као подршка и мотивисање. Дакле, било је три конкурса за дечије књижевне радове “Зорњичка”, књижевност за одрасле “Нови живот” и “Шта лепа реч може да учини” као трећи конкурс који подржава рад најмлађих аутора.

Међутим, конкурс који подржава књижевно стваралаштво за одрасле “Нови живот” потпуно је нестао. Тим су заправо демотивисани аутори који пишу за одрасле “, каже Зденка Валент Белић.

Она додаје да је проблем и укидање финансијске помоћи за “Књижевни сусрет”, најстарији културни догађај Словака у Војводини.

“Књижевни сусрет је догађај који се континуирано одржава више од 60 година и ове године се није одржавао не само због познате опасности од вируса корона, већ и због тога што је изостала финансијске подршка овом догађају од стране Националног савета Словака”, каже моја саговорница и додаје:

“Била би велика штета ако пропустимо његово одржавање ове године, јер заправо ћемо ми бити ти који су дозволили да се прекине 64-годишњи континуитет.”