Nagrada AP Vojvodine „Mihajlo Pupin“, koja se dodeljuje 25. novembra, na Dan prisajedinjenja Vojvodine Srbiji, koji se svečano obeležava, biće uručena prof. dr Draganu Staniću, predsedniku Matice srpske, odlučila je danas Komisija za dodelu pokrajinske nagrade i pokrajinskih priznanja.

Letopis Matice srpske, nastariji književni časopis koji od 1824. do naših dana kontinuirano izlazi i smatra se jednom od najdužih tekovina srpske kulture, dobio je novo uredništvo koje počinje svoj mandat od početka sledeće godine.

Nagrada „Teodor Pavlović” za najbolju knjigu Zoranu Đeriću i Nagrada „Teodor Pavlović” za životno delo reditelju, likovnom kritičaru i teoretičaru Đorđu Kadijeviću uručene su u Banatskom kulturnom centru.

Kritičari i esejisti su duševni putopisci knjiga zagledani u Vavilonsku kulu napisanih svezaka.

Neko bi ih uporedio sa geografima koji mapiraju pisce i potpisane im naslove bibliotečki uknjižene kojekude. Neki bi im dali uporednik seizmografa u procepu zatečene psihe. Ima i onih kojima nije strano da u esejisti vide manitog geologa u potrazi za zlatom i arheologa zatečenog kako ispod naslovne naslage raščlanjuje rečenične nanose. Svi ti maštari i fantaste mogu biti u pravu ako im biva jasno da kritik i esejist, nad pročitanom knjigom, razjašnjava piščev snohvat sebi samom uz namensko sočinjenije posvećeno čitaocu.

BAKU – Izdavačka kuća Alatoran iz Azerbejdžana objavila je knjigu pesama “Izgledam, dakle nisam” Nenada Šaponje. Knjigu je na azerbejdžanski jezik preveo Zaud Sattarli.

Dana 5. septembra 2020. od 18h održana je godišnja Skupština Društva novosadskih književnika u Maloj sali Matice Srpske. Predsednik Nenad Šaponja je govorio o radu, projektima i projektnim aktivnostima DNK u ovoj i narednim godinama uz poštovanje epidemiološke situacije. Primljeni su novi članovi, redovni: Sunčica Radulović Torbica, Igor Mirović i Nikola Šanta. Počasni: Boris Lazić, Vladimir Pištalo i Mario Liguori.

BEOGRAD: Nagrada “Meša Selimović”, koju Kompanija „Novosti“ organizuje 32. put, uručena je danas književniku Vladimiru Pištalu za njegovo delo “Značenje Džokera”.

Odvajkada je bilo i biće običnih, neobičnih, uzornih pesnika…

– Čaj – odgovaram na pitanje šta ću da popijem ljubaznoj Riti, saputnici pisca Saše Radonjića, u kućnoj poseti. Njihov dom je poput onih muzeja neobičnih, ličnih stvari, kakve sam viđao u Pragu, Amsterdamu, jednom i u Beogradu, kod umetnika Dragana Papića. Autići, figurice, klikeri, satovi, gitare… Sve govori da Saša Radonjić nije samo pisac. Ili, jeste.