Издавачка кућа „Мали Немо“ из Панчева објавила је, у библиотеци „Мала академија“, студију „Камерни простори у прози Милоша Црњанског“ др Настасје Писарев.

У питању је докторска дисертација одбрањена на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду ове теоретичарке књижевности и прозне списатељице, која је и веб уредница, књижевна критичарка и новинарка нашег листа. Са широким књижевно-теоријским и културолошким приступом ауторка се бави поетиком камерних простора у прози Црњанског. По њеним речима, већи нагласак је дала романима и приповеткама, али није искључила путописни корпус дела, као ни есејистику и новинарске текстове у којима се писац у већој мери дотакао ове теме. Под камерним просторима подразумевала је затворене просторе у дословном смислу – кућу и окућницу, собе, дворишта, затворена превозна средства, пролазне просторе хотела и гостионица, затворене просторе кафана и институција, чак и личне просторе града, односно делове града који су обојени интимном поетиком свакодневице изабраног појединца. Издавач указује да ауторка на приступачан начин истражује значења камерних простора у контексту прозног опуса Црњанског, али и у ширем културном контексту, укључујући и занимљиве и интригантне паралеле са примерима из популарне културе.

Студија је подељена на два дела. Први део (На путу) описује поетику пролазних затворених простора који имају везе с путовањем као што су транзитни простори станица, затворени простори превозних средстава (возова, аутомобила, авиона). Други део (Ка циљу) подељен је на три већа одељка. Први део истражује могуће инверзије простора дома као што су транзитни простори хотела и болница (као привременог дома) или посебно маркирани простори гробља, вртова и огледала. Други део је окренут урбаним просторима и личним местима у граду. Трећи део детаљно истражује поетику дома, односно куће, и начине на који је она приказана у прози Црњанског. Ауторка указује да је покушала да покаже начин на који Црњански описује простор и како је затворени простор квалификован у односу на отворени, а истраживала је и начине на који се простор конституише у самом приповедању, односно како је он структуриран и приказан у тексту.

– У случају Црњанског, потенцијалност је оно што је обично наглашено, јер готово нико од његових јунака не успева да пронађе сигурну луку и срећу на једном месту, већ остају осуђени на лутање и бездомништво, било то дословно физичко лутање, било духовно. Простори идеалног дома често остају недохватни. Поетика камерних простора наговештава дом који заувек измиче, и простор домовине који се често дезинтегрише – наводи Настасја Писарев указујући да је затим посветила пажњу мотиву града као камерног простора (дакле простора затвореног у себе) и истражила могућност проналаска дома на овом нивоу и приказу куће код Црњанског као централног мотива у истраживању поетике камерних простора.  

Н. Попов